Прочитај ми чланак
(Политика.рс, фото: Д. Јевремовић)
Борба за наталитет остала само начелна: све је мање венчања, више младих без посла, програм вантелесне оплодње без јаке подршке…
Борба против беле куге, коју је као приоритет владе пре годину дана најавио премијер Ивица Дачић, према статистичким подацима није одмакла од почетка. У свом експозеу прошлог лета премијер је истакао да је највећи и најтежи проблем са којим се Србија суочава – демографско питање и изумирање нације.
Обраћајући се народним посланицима, он је тада рекао да „обнављање становништва може бити резултат само координираних активности на стварању свих предуслова за подстицање повећања наталитета – од стимулисања рађања више деце у породицама, преко помоћи брачним паровима који имају потребе за вантелесном оплодњом, веће помоћи трудницама и породиљама, веће друштвене бриге о деци, укидања пореза и ограничавања трговачких маржи за опрему за бебе”.
Годину дана након конституисања владе, статистика неумољиво указује да је број младенаца који су изашли пред матичара за 1.169 у односу на претходну годину, а број младих без посла повећан за чак 5.801 особу. У овом моменту, сваки други младић или девојка у Србији нема посао, што у статистичком преводу значи да 210.545 млађих од 30 година нема радну књижицу. Међу њима се налази и 28.042 факултетски образоване особе.
Нажалост, статус будућих мама, самохраних и родитеља болесне деце остао је непромењен – привилегију да примају пуну плату све време трудноће и даље имају само жене у Београду и Новом Саду. Влада је одбила предлог закона да се очевима и мајкама тешко оболеле деце призна статус неговатеља.
То би значило да се „неговатељство” рачуна као радни стаж – а пара у буџету нема за 10.000 родитеља који улазе у ову категорију. Недостатак новца је разлог због којег не може да се формира ни фонд из кога би се исплаћивале алиментације оној деци чији су родитељи након развода „заборавили” на своје обавезе. Подаци говоре да сваки други мушкарац након развода сматра да са престанком брачног престаје и његов родитељски статус.
Премијер Србије Ивица Дачић јуче је на питање „Политике” да прокоментарише чињеницу да је упркос његовој најави борбе против беле куге као једног од приоритета нове владе чије је руковођење преузео прошлог лета, мало тога учињено, кратко рекао да је тражио од Савета за популациону политику да изради конкретне мере за повећање наталитета.
Ипак, додао је премијер, у овом тренутку нема довољно новца за реализацију програма борбе против беле куге.
Иако је пре годину дана најављена већа помоћ младим брачним паровима који пате од стерилитета, из Републичког фонда за здравствено осигурање подсећају да држава и даље финансира само два покушаја вантелесне оплодње, што представља кап у мору с обзиром на то да у Србији има око 200.000 брачних парова који имају овај проблем.
Премијер Дачић у свом експозеу је прошлог лета изнео забринутост због чињенице да у нашој земљи бабице постају технолошки вишак, јер на овим просторима на једну маму долази – 1,36 дете, иако је за просту репродукцију нације потребно 2,14 детета по породици – једно за маму, друго за тату и треће за државу.
Иако демографи тврде да све развијене земље имају проблем „беле куге”, истраживање Института за социолошка истраживања говори да половина младих до 25 године и готово 10 одсто њих између 26 и 35 године живота нема ниједан „атрибут одраслости”, као што су – напуштање родитељског дома, запослење, ступање у брак и финансијска независност. Само четири одсто младих је самостално дошло до стана, а од тог процента само 0,3 одсто њих користило је субвенције државе.
Драгана Соћанин, председница Удружења „Родитељ”, каже да труднице и даље добијају отказ и додаје да им се сваког месеца јавља велики број жена које су остале без посла због тога што су приликом склапања уговора о раду са послодавцем потписале „бланко отказ”, који је реализован оног момента када је трудница донела дознаке о боловању.
Неким законским одредбама, додуше, у последњих годину дана заштићене су труднице, које сада не могу да добију отказ од послодавца, а омогућено им је и лечење без здравствене књижице. И породиље су заштићеније, јер им закон дозвољава паузу за дојење, међутим велико је питање како и колико се ова одредба спроводи у пракси.
Бојана Селаковић, правница у удружењу „Родитељ”, додаје да је изменама Закона о раду уведена обавеза послодавца да женама које имају уговор о раду на одређено време тај уговор продужи до краја породиљског боловања. Али, упозорава наша саговорница, то практично значи да жена има „сигурно” радно место само до првог рођендана детета, јер послодавца ништа не спречава да јој уручи отказ дан након истека породиљског одсуства.
Катарина Ђорђевић
